Cohen [ko:'ən], Hermann, njemački filozof (Coswig, 4. VII. 1842 – Berlin, 4. IV. 1918). Novokantovac, jedan od osnivatelja tzv. marburške novokantovske škole. Njegov »povratak Kantu« ostvario se u duhu radikalnog idealističkog odbacivanja »stvari po sebi«, kao materijalističkog ostatka u Kantovoj filozofiji. Sve što bi bilo izvan granica mišljenja, odbačeno je. Tako je ostvaren apsolutni transcendentalizam, više u smislu Fichteove nego Kantove filozofije, jer po Cohenu sama spoznaja treba proizvoditi stvarnost. Zato se kod njega metafizika potpuno poklapa s logikom, a transcendentalna je logika znanost o svemu što postoji. Taj je logicizam karakterističan za cijelu marburšku školu. U tom smislu Cohen je izgradio i svoj etički i estetički sustav. Glavna djela: Kantova teorija iskustva (Kants Theorie der Erfahrung, 1871), Sustav filozofije (System der Philosophie, 3 sv., 1902., 1904., 1912), Religija uma iz izvora židovstva (Religion der Vernunft aus den Quellen des Judentums, 1919).
