kopulativan (kasnolat. copulativus), koji povezuje, spojni, sastavni. U gramatici se taj naziv rabi za označivanje posebnoga tipa nezavisnosloženih (koordiniranih) rečenica, sastavnih ili kopulativnih. To su rečenice kojima je svojstvena neka vrsta zajedništva, naporednosti ili istosmjernosti među surečenicama (klauzama). Takve rečenice mogu biti bez veznika (asindetske) i činiti tzv. rečenični niz, npr. Mirisalo je na kišu, nebo se mračilo, sve je bilo tajanstveno mirno, ili vezničke, npr. Noć je tiha i lipe mirišu.
