Le Brun [ləbʀ'], Annie, francuska esejistica i pjesnikinja (Rennes, 15. VIII. 1942 – Rijeka, 29. VII. 2024). Diplomirala je književnost i filozofiju na Sorbonnei. Od 1963. djelovala je u nadrealističkome pokretu, gdje se upoznala sa suprugom Radovanom Ivšićem (o čijem je djelu objavila niz eseja), a zasade nadrealizma je nastavila zagovarati i nakon raspuštanja pokreta 1969. Isprva je objavljivala mahom poeziju i pjesničku prozu: Na polju (Sur le champ, 1967), Blijeda i grozničava gradska popodneva (Les Pâles et fiévreux après-midi des villes, 1972), Prelazak Alpi (La Traversée des Alpes, 1972), Sasvim blizu, nomadi (Tout près, les nomades, 1972); sabrane pjesme izašle su joj 2004 (Sjena za sjenu – Ombre pour ombre). Pozornost je privukla polemičkom studijom manjka dijalogičnosti i imaginativnosti kod feminističkih teoretičarki Ostavite sve (Lâchez tout, 1977) te studijom o gotičkom romanu Dvorci subverzije (Les Châteaux de la subversion, 1982). Osobito se istaknula nizom djela o markizu De Sadeu Iznenada gromada ponora, Sade (Soudain, un bloc d’abîme, Sade, 1986), Sade, naprijed i uokolo (Sade, aller et détours, 1989), Vulkane se ne okiva (On n'enchaine pas les volcans, 2006), Sade: napadati sunce Sade: attaquer le soleil, 2014), tumačeći ga kao reakciju na pretjerani racionalizam prosvjetiteljstva i apsolutni primjer slobodarskoga duha. I u mnogobrojnim drugim esejima isticala je važnost težnje za slobodom, strasti za ekscesom, sna i umjetničke subverzije te protivljenje konformizmu mišljenja, banalizaciji diskursa i reduktivnim pristupima umjetnosti, često razmatrajuće ikonoklastičke pjesnike i trajno se vraćajući nadrealističkim nadahnućima (Izopačena perspektiva – Perspective dépravée, 1991; O ispraznosti književnosti – De l’inanité de la littérature, 1994; Za Aiméa Césairea – Pour Aimé Césaire, 1994; Previše zbilje – Du trop de réalité, 2000; O izgubljenom – De l'éperdu, 2000; Kada bi ništa imalo oblik, to bi bilo ovo – Si rien avait la forme, ce serait cela, 2010; Duge crnoga: Victor Hugo – Les Arcs-en-ciel du noir: Victor Hugo, 2012; Ono što nema cijenu: ljepota, ružnoća i politika – Ce qui n'a pas de prix: beauté, laideur et politique, 2018). Početkom 1990-ih razobličavala je agresiju na Hrvatsku, napose kritizirajući pasivnost zapadnjačkih vlada i elita (ističe se novinski članak »Guernica se danas zove Vukovar«) te je o raspadu Jugoslavije objavila i knjigu Ubojice i njihova zrcala (Les Assassins et leurs miroirs, 1993).
