Mallet-Joris [malε' žɔʀi's], Françoise, belgijska književnica francuskoga izraza (Antwerpen, 6. VII. 1930 – Bry-sur-Marne, Francuska, 13. VIII. 2016). Kći književnice Suzanne Lilar; studirala u Parizu. Pozornost je privukla već prvim, klasično pisanim romanom Zidovi ženskoga samostana (Le Rempart des béguines, 1951), o vezi mlade djevojke i ljubavnice njezina oca. Obrazac analitičke psihološke proze, ali uz rastuće oslanjanje na barokno stilsko naslijeđe, razvijala je u daljnjim romanima: Laži (Les Mensonges, 1956), Nebesko carstvo (L’Empire céleste, 1958), Ličnosti (Les Personnages, 1961), Podzemna igra (Le Jeu du souterrain, 1973), Jedna ljubavna tuga i još štošta (Un chagrin d’amour et d’ailleurs, 1981), Sedam demona u gradu (Sept Démons dans la ville, 1999), romansiranim esejima o mističnim pojavama: Znaci i čuda (Les Signes et les Prodiges, 1966), Tri doba noći (Trois Âges de la nuit, 1968) kao i u romansiranim biografijama: Marie Mancini: prva ljubav Luja XIV (Marie Mancini: le premier amour de Louis XIV, 1964) i Jeanne Guyon (1978). Zapažena je i autobiografska proza Pismo sebi samoj (Lettre à moi-même, 1963) i Papirnata kuća (La Maison de papier, 1970).
