Maspéro [maspeʀọ'], Gaston, francuski arheolog, filolog i egiptolog (Pariz, 23. VI. 1846 – Pariz, 30. VI. 1916). Nakon nekoliko značajnih egiptoloških studija (npr. O konjugacijskim oblicima u staroegipatskom, demotskom i koptskom – Des formes de la conjugaison en égyptien antique, en démotique et en copte, 1871) i doktorske teze O epistolarnoj vrsti kod starih Egipćana (Du genre épistolaire chez les anciens Égyptiens, 1872) postao je 1874. profesor na Collège de France. Godine 1880. vodio je francusku arheološku misiju u Kairu, a 1881–86. bio je voditelj Ureda za zaštitu egipatskih arheoloških starina i ravnatelj Egipatskoga muzeja u Bulaku (Būlāq). Vrativši se u Pariz, predavao je na Collège de France i École des hautes études, potom (1899–1914) ponovno na čelu Egipatskoga muzeja tijekom njegova preseljenja (1902) u Kairo. Došao je do značajnih arheoloških otkrića (najstariji poznati egipatski vjerski tekstovi iz piramide u Sakkari 1881., kraljevske mumije u Deir el-Bahariju, velika sfinga u Gizi i ona u Luksoru itd.). Među prvim je europskim egiptolozima koji su nastojali da egipatske starine ostanu očuvane u Egiptu. Od mnogobrojnih djela ističu se: Egipatska arheologija (L’Archéologie egyptienne, 1887), Studije o egipatskoj mitologiji i arheologiji (Études de mythologie et d’archéologie égyptiennes, I–VIII, 1892–1916), Stara povijest naroda klasičnoga Istoka (Histoire ancienne des peuples de l’Orient classique, I–III, 1895–99), Ogledi o egipatskoj umjetnosti (Essais sur l’art égyptien, 1912).
