Mauriac [mɔʀja'k], Claude, francuski romanopisac i esejist (Pariz, 25. IV. 1914 – Pariz, 22. III. 1996). Sin Françoisa Mauriaca. Bio je tajnik Ch. de Gaullea te filmski i književni kritičar dnevnika Le Figaro i tjednika Le Figaro littéraire. Autor niza eseja o francuskim piscima XX. st. (A. Bretonu, J. Cocteauu, A. Gideu, A. Malrauxu, M. Proustu). U studiji Suvremena neknjiževnost (L’Allitérature contemporaine, 1958), neologizmom »neknjiževnost« označio je tzv. novi roman u francuskoj književnosti. U duhu su te tendencije i njegovi romani Sve su žene fatalne (Toutes les femmes sont fatales, 1957), Večera u gradu (Le Dîner en ville, 1959), Markiza je izišla u 5 sati (La Marquise sortit à cinq heures, 1961), Povećanje (L’Agrandissement, 1963), okupljeni u ciklus pod nazivom Unutarnji dijalog (Le Dialogue intérieur). U tim je djelima razlivene forme tematizirao protok i subjektivnost doživljaja vremena te ironizirao konvencije tradicionalnoga realističkog romana. Objavio je i više drama, npr. Stanovit bijes (Une certaine rage, 1977), Povremena vječnost (L’Éternité parfois, 1978). Izdvaja mu se ciklus dnevničko-memoarske proze pod naslovom Nepokretno vrijeme (Le Temps immobile, I–X, 1974–88) u kojem tradicionalne postupke takve proze destruira akronologičnošću i relativiziranjem pov. vremena te očituje pripovjedačke nejasnoće, oklijevanja i proturječja, potvrđujući se i time kao istaknuti modernist.
