predikacija (latinski praedicatio: objavljivanje; pohvala), izrečeno nešto o nekom odnosu, postupak u logici kojim se o subjektu nešto izriče pridodajući mu neki drugi pojam. Pridodati nešto subjektu (subjektima) znači označiti ga kao da ima neko drugo svojstvo ili da stoji u nekom drugom odnosu prema predikatu. U postupku predikacije misli se o predikatu kao da je on sam ime svojstva (pojam) i objekt. G. Frege predikate smatra nepotpunim izrazima kao i matematički izraz za funkciju, jer se predikati odnose na pojmove koji su i sami »nezasićeni« te na njih ne mogu upućivati subjektni izrazi. Izraz u rečenici bio bi puki naziv kada ne bi prepoznavali metaforičnu narav objekta kao nezasićenu, jer mu je potreban neki drugi pojam koji ga objašnjava. Suvremena logika, suprotno tradicionalnoj, oštro razlikuje predikat i termin koji stoji za stvari. U teoriji silogizama termini subjekta i predikata smatraju se gramatički zamjenljivima, npr.: svako A je B, svako B je C, dakle svako A je C, gdje je termin B predikat kada se prvi put pojavljuje, a potom je subjekt. Suvremena logika poriče tu tezu i ističe da svaka takva forma nije potpuno subjektno-predikatska, već ju shvaća kao kvantifikaciju koja uključuje dva predikata.
