prekluzija (latinski praeclusio: zatvaranje, zaprječivanje), gubitak prava zbog njegova nevršenja u roku koji je strogo određen (gubi se i subjektivno pravo i zahtjev za njegovo prisilno ostvarenje). Prekluzija je način prestanka preobražajnih prava koja se moraju vršiti u strogo određenim, tzv. prekluzivnim ili peremptornim rokovima (npr. korištenje prava prvokupa, prava nazadkupnje, prava na pobijanje ili na jednostrani raskid ugovora i sl.). Razlikuje se od zastare zahtjeva po tome što se prekluzijom gubi i subjektivno pravo, a ne samo zahtjev za realizaciju prava prinudnim putem, tj. pravo na tužbu ili prigovor. Na prekluzivne rokove sud pazi po službenoj dužnosti, a na rok zastare samo po prigovoru stranke. Dok su rokovi zastare uvijek određeni objektivno, prekluzivni rok može biti određen objektivno (od nastupanja određene činjenice) i subjektivno (od saznanja za postojanje određene činjenice). Za razliku od zastarnih rokova, prekluzivni rokovi teku bez prekida i zastoja.
