Starobinski, Jean

Starobinski [staʀɔbski'], Jean, švicarski povjesničar književnosti (Ženeva, 17. XI. 1920 – Morges, 4. III. 2019). Doktorirao književnost te medicinu u Ženevi, gdje je bio sveučilišni profesor povijesti ideja 1958–85. Pripadnik ženevske škole književne kritike, s fenomenoloških je stajališta, a nadahnjujući se i psihoanalizom, interpretirao dubinske strukture književnih svjetova i idejnih tendencija. Osobito se izdvajaju njegove studije o književnosti i kulturi XVIII. st. te o melankoliji: Jean-Jacques Rousseau, prozirnost i prepreka (Jean-Jacques Rousseau, la transparence et l’obstacle, 1957), Živo oko (L’Œil vivant, 1961), Izum slobode (L’Invention de la liberté, 1964), Kritički odnos (La Relation critique, 1970), 1789: amblemi razuma (1789: les emblèmes de la raison, 1973), Melankolija u zrcalu: tri čitanja Baudelairea (La Mélancolie au miroir: trois lectures de Baudelaire, 1990), Diderot u prostoru slikara (Diderot dans l’espace des peintres, 1991).