Bastide [basti'd], Roger, francuski sociolog i antropolog (Nîmes, 1. IV. 1898 – Maisons-Laffitte, 10. IV. 1974). Diplomirao je filozofiju na Sorbonnei 1924. Bio je gimnazijski nastavnik u Francuskoj, potom profesor sociologije na Sveučilištu u São Paulu 1938–54. te profesor socijalne i religijske etnologije na Sorbonnei 1958–68., a 1960. u Parizu je osnovao Centar za socijalnu psihijatriju. Bavio se sociologijom religije i socijalnom psihologijom, posebno je proučavao procese akulturacije i rasne odnose (društveno-kulturna prilagodba crnačkih društava u Brazilu i SAD-u, razlike u odnosima katoličkih i protestantskih društava prema rasnom problemu). U svojim sociološkim i antropološkim istraživanjima primjenjivao je i psihoanalitički pristup, pa ga se zato smatra jednim od utemeljitelja etnopsihijatrije. Pisao je i o književnosti. Glavna djela: Elementi sociologije religije (Éléments de sociologie religieuse, 1935), Sociologija i psihoanaliza (Sociologie et psychanalyse, 1950), Brazil, zemlja suprotnosti (Brésil, terre de contrastes, 1957), Afričke religije u Brazilu (Les Religions africaines au Brésil, 1960), Sociologija mentalnih bolesti (Sociologie des maladies mentales, 1965), Crne Amerike: afričke civilizacije u Novom svijetu (Les Amériques noires: les civilizations africaines dans le Nouveau monde, 1967), Primijenjena antropologija (Anthropologie appliquée, 1971), Anatomija Andréa Gidea (Anatomie d'André Gide, 1972), San, trans i ludilo (Le Rêve, la transe et la folie, 1972).
