ciklički spojevi (lat. cyclicus < grč. ϰυϰλıϰός: kružni), organski kemijski spojevi koji u svojim molekulama sadrže atome međusobno povezane u prstenastu strukturu. Razlikuju se homociklički (karbociklički) spojevi, u kojima je prsten sastavljen samo od ugljikovih atoma, te heterociklički spojevi, koji u prstenu imaju i jedan ili više atoma drugih elemenata, najčešće kisika, dušika i sumpora. Homociklički spojevi mogu biti aliciklički (s alifatskim, nearomatskim svojstvima, npr. cikloheksan) i aromatski (benzenoidni, npr. benzen, ili nebenzenoidni, npr. azulen). I među heterocikličkim spojevima mogu se razlikovati aromatski (npr. piridin) i nearomatski spojevi (npr. dioksan). Ciklički spojevi s dva prstena ili više njih i s najmanje dva zajednička ugljikova atoma u prstenu biciklički su, odn. policiklički spojevi.
