Danton, Georges Jacques

ilustracija
DANTON, Georges Jacques

Danton [d8118t61533'], Georges Jacques, francuski revolucionar (Arcis-sur-Aube, 28. X. 1759Pariz, 5. IV. 1794). Odvjetnik u Parizu, od početka sudjelovao u revoluciji 1789. Sa C. Desmoulinsom i J. Maratom osnovao radikalni klub kordeljera (1790). Jedan od organizatora juriša pariškoga puka na kraljevski dvorac Tuileries (10. VIII. 1792); 1792. ministar pravde. Istaknuo se kao organizator otpora protiv strane intervencije i bio jedan od pokretača vladavine terora. Tvorac načela »prirodnih granica Francuske«. Kao zastupnik Pariza u Konventu podupirao Robespierrea i glasovao za smrtnu osudu Luja XVI. (15. I. 1793). Stvarao izvanredni sud, poslije revolucionarni tribunal. Član Komiteta javnoga spasa, izbačen zbog optužbe da je pregovarao s Britancima i kraljevskom obitelji (1793). Potkraj 1793. podupro je Robespierrea u likvidaciji ekstremističkih hébertista, ali je, zajedno s Desmoulinsom, istupao protiv vladavine Terora. Optuženi kao vođe frakcije »pomirljivih«, obojica su giljotinirani. Nadahnuo G. Büchnera i R. Rollanda, koji su napisali drame o njegovu životu.

Danton, Georges Jacques. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2018. Pristupljeno 10.12.2018. <http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=13895>.