maksima (lat. propositio maxima ili maxima regula: najviše pravilo).
1. Načelo kojega se netko drži u životu, u odnosu s ljudima, u radu itd.
2. Kratak književno-filozofski oblik, najsličniji aforizmu. Maksima u jezgrovitu proznom obliku iznosi pouke ili spoznaje o istinama ljudske prirode ili društvenog ponašanja. Prepoznatljiv oblik dao im je francuski moralist La Rochefoucauld u zbirci Maksime (od 1665). Mnoge su maksime anonimne i slične poslovici, a mnogo ih se može naći razasuto po djelima poznatih pisaca i filozofa (F. Bacon, M. Montaigne, Voltaire, Stendhal, P. Valéry, G. B. Shaw, A. Camus i dr.).
