Mertens [mε'rtəns], Pierre, belgijski prozaik francuskoga izraza (Bruxelles, 9. X. 1939). Specijalizirao međunarodno pravo, pisao književne kritike. Piše romane i zbirke novela u kojima, nasljedujući poetiku F. Kafke, tematizira nepripadnost introvertiranih junaka sredini, krizu komunikacije i rasap identiteta, čemu na stilskome planu odgovara uporaba elipsi, akronologičnost, fragmentarnost fabula. Često iste likove portretira u više djela kroz koja se također protežu isti motivi, situacije, prostori i slike, u neprestanim varijacijama, što njegovu stvaralaštvu daje jaku strukturnu homogenost. Važniji romani: Indija ili Amerika (L’Inde ou l’Amérique, 1969), Slavlje starih (La Fête des anciens, 1971), Zemlja azila (Terre d’asile, 1978), Izgubiti (Perdre, 1984), Pomutnje (Les Éblouissements, 1987), Skrivena pisma (Lettres clandestines, 1990); zbirke novela: Razina mora (Le Niveau de la mer, 1970), Nekrolozi (Nécrologies, 1977), Sjene na ploči (Ombres au tableau, 1982), Užasi (Terreurs, 1984).
