Gobineau [gɔbinọ'], Joseph Arthur, comte de, francuski književnik i diplomat (Ville-d’Avray, 14. VII. 1816 – Torino, 13. X. 1882). Zastupao Francusku u Teheranu, Ateni, Rio de Janeiru i Stockholmu. Najpoznatiji je njegov Ogled o nejednakosti ljudskih rasa (Essai sur l’inégalité des races humaines, I–II, 1853–55), u kojem raspravlja o »čistim« i »križanim« rasama i postavlja tezu o nadmoći arijske rase. Po njegovu mišljenju, najplemenitija je dolihocefalna, plava, germanska rasa, navodno tvorac svih velikih vrijednosti u povijesti. Takvim je pogledima Gobineau bio začetnik sudbonosne zablude o nadređenosti arijaca. U Freiburgu je profesor Ludwig Schemann osnovao (1894) društvo za programiranje »gobinizma«. Ta doktrina, dotjerana do krajnjih zaključaka zahvaljujući Vacheru de Lapougeu i primijenjena u Trećem Reichu, donijela mu je »slavu« koja je dugo zasjenjivala književnu izvornost njegova djela. Djela: Sretni zatvorenik (Le Prisonnier chanceux, 1846), Nicolas Belavoir (1847), Gospođica Irnois (Mademoiselle Irnois, 1847), Typhainska opatija (L’Abbaye de Typhaines, 1848), Rasprava o klinopisima (Traité des écritures cunéiformes, 1861), Religije i filozofije središnje Azije (Les Religions et les philosophies dans l’Asie centrale, 1865), Povijest Perzijanaca (Histoire des Perses, 1869), Plejade (Les Pléiades, 1874), Amadis (1876) Azijske novele (Nouvelles asiatiques, 1876), Renesansa (La Renaissance, 1877) i dr.
