Martin [maʀt'], Frank, švicarski skladatelj (Ženeva, 15. IX. 1890 – Naarden, 21. XI. 1974). Jedini mu je učitelj bio Joseph Lauber, kod kojega je učio klavir, harmoniju i skladanje. Od 1926. usko je surađivao s É. Jaquesom-Dalcrozeom na njegovoj teoriji ritma. Premda se po nazorima priklonio francuskoj estetici, oslanjao se osobito na J. S. Bacha (Klavirski kvintet, 1919; Golgota, 1945–48), te na R. Schumanna i F. Chopina. U izravniji dodir s francuskom glazbom došao je preko dirigenta E. Ansermeta, koji je dirigirao praizvedbama glavnine njegovih djela. Osobni Martinov stil odlikuje izraziti harmonijski slog unutar proširenoga tonaliteta. Najpoznatija su mu djela Koncert za 7 puhaćih glazbala (Concerto pour 7 instruments à vent, 1949), oratorij Začinjeno vino (Le Vin herbé, 1938–41), Mala koncertantna simfonija (Petite symphonie concertante, 1945), »scenski oratorij« Misterij Rođenja (Le Mystère de la Nativité, 1957–59) i dr.
