Restif de la Bretonne, Nicolas-Edme

ilustracija
RESTIF DE LA BRETONNE, Nicolas-Edme
ilustracija1ilustracija2

Restif de la Bretonne [ʀɛti'f də la bʀətɔ'n], Nicolas-Edme, francuski prozaik (Sacy, 23. X. 1734Pariz, 3. II. 1806). Po profesiji tiskar, grafički je opremio i tiskao mnoge svoje knjige. Pisao je romane razlivene kompozicije (često epistolarnoga žanra), u kojima je kombinirao psihološku i društvenu analizu s moralizatorskim sugestijama te ih prožimao sablažnjivim motivima, npr. Fanchettina nožica ili ružičasta cipelica (Le Pied de Fanchette ou le Soulier couleur de rose, 1768), Pornograf ili ideje jednoga čestitoga čovjeka o projektu reguliranja prostitucije (Le Pornographe, ou Idées d’un honnête-homme sur un projet de réglement pour les prostituées, 1769), Žena u tri razdoblja svojega života: kao djevojka, supruga i majka (La Femme dans les trois états: de fille, d’épouse et de mère, 1773), Izopačeni seljak (Le Paysan perverti, 1776), Izopačena seljanka (La Paysanne pervertie, 1784). Iscrpnim i pronicavim opažanjima društvenih običaja i mentaliteta, napose ljubavnih i onih u ambijentima nižih klasa, osobito se odlikuju ciklusi novela i crtica Suvremene žene (Les Contemporaines, 1780–85), Parižanke (Les Parisiennes, 1787), Noći Pariza ili noćni promatrač (Les Nuits de Paris ou le Spectateur nocturne, 1789–93), Provincijalke (Les Provinciales, 1791–94) te opsežni memoari u 16 svezaka Gospodin Nicolas ili razotkriveno ljudsko srce (Monsieur Nicolas ou le Cœur humain dévoilé, 1794–97). Anti-Justine ili ljubavne slasti (Anti-Justine ou les Délices de l’amour, 1798) libertinski je roman u kojem je, suprotstavljajući se de Sadeu, zagovarao moralni cilj erotike.

Citiranje:
Restif de la Bretonne, Nicolas-Edme. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 5. 7. 2022. <http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=52550>.