Sainte-Claire Deville [stklɛ:'ʀ dəvi'l], Charles, francuski geolog, meteorolog i vulkanolog (otok St. Thomas, Djevičanski otoci, 26. II. 1814 – Pariz, 10. X. 1876). Brat Henrija Sainte-Claire Devillea. Studirao je na École des mines u Parizu. Radio je na Collège de France u Parizu od 1855., profesor od 1874. Vodio je znanstvenu ekspediciju po Antilima, Kanarskim i Zelenortskim otocima (1839–43), na kojoj je proučavao temperaturne varijacije u atmosferi i oceanu posebnu pozornost posvećujući meteorološkim i vulkanološkim opažanjima, te uspostavio niz meteoroloških postaja. Detaljno je opisao razorni potres koji ga je zatekao u Guadeloupeu 1843. Promatrao je Vezuv tijekom erupcija 1855. i 1861. Nastojao je doći do vrlo vruće lave kako bi iz nje izdvojio plinove. Proučavajući Etnu na Siciliji i vulkan na otoku Tiri definirao je četiri vrste fumarola. Bio je jedan od osnivača Francuskoga meteorološkog društva (1852) i glavni inspektor francuskih meteoroloških postaja (od 1872).
Djela: Geološka istraživanja na otocima Tenerife i Fogo (Études géologiques sur les îles de Ténériffe et de Fogo, 1846), Geološko putovanje na Antile i otoke Tenerife i Fogo (Voyage géologique aux Antilles et aux îles de Ténériffe et de Fogo, I–III, 1848–59), O naravi sadašnjih erupcija vulkana Stromboli (Sur la nature des éruptions actuelles du volcan de Stromboli, 1858), Istraživanja glavnih meteoroloških i geofizičkih pojava na Antilima (Recherches sur les principaux phénomènes de météorologie et de physique terrestre aux Antilles, 1860).
Bio je član francuske Akademije znanosti od 1857. Po njem je nazvan rt na Mjesecu (Deville).
