Ben Jelloun [bεn želu'n], Tahar, francuski pjesnik, romanopisac i esejist marokanskog podrijetla (Fès, Maroko, 1. XII. 1944). Profesor filozofije i socijalne psihijatrije, od 1970-ih živi u Francuskoj. U djelima arapsku kulturu prepleće s francuskom. Za roman Noć posvećenja (La Nuit sacrée, 1987) dobio Goncourtovu nagradu. Pjesništvo mu je pod utjecajem nadrealizma, Baudelairea i Rimbauda. Zbirke: Sunčevi ožiljci (Cicatrices du soleil, 1972), Bademi su umrli od svojih rana (Les Amandiers sont morts de leurs blessures, 1976). Bavi se temom emigrantske samoće u eseju Najveća usamljenost (La plus haute des solitudes, 1977) i u romanu poemi Tamnovanje u samici (La Réclusion solitaire, 1976). Romane mu obilježuje potraga za identitetom: Molitva odsutnoga (La Prière de l’absent, 1981), Dijete pijeska (L’Enfant de sable, 1985), Dan tišine u Tangeru (Jour de silence à Tanger, 1990).
