Lyotard [l·jɔta:'ʀ], Jean-François, francuski filozof (Versailles, 10. VIII. 1924 – Pariz, 21. IV. 1998). Profesor na Sveučilištu u Parizu, jedan od glavnih teoretičara postmoderne. Premda je u svojim ranim radovima zastupao marksističku poziciju, poslije je napravio zaokret od marksističke metodologije istraživanja. Napuštajući ideju sveobuhvatne teorije zbiljnosti kao narativno-ideologijske interpretacije, zauzimao se za tzv. malu naraciju, koja treba pravno utemeljiti slobodu pojedinca u odnosu na temeljno-ucjelinjavajuće i utoliko neslobodne sustave. »Postmoderno znanje«, koje je bitno određeno »hegemonijom informatike«, oblikuje temeljne uvjete i mogućnosti tzv. postindustrijskog društva. U postmoderni se zastarjelima smatraju sve one metapripovijesti (metapojmovi) koje su u moderni imale ulogu legitimiranja institucija, socijalnih i političkih praktika, zakonodavstva, etike i načina mišljenja. Zbog toga se u postmoderni uspostavlja heterogenost i inkomenzurabilnost jezičnih igara (L. Wittgenstein), što zahtijeva novo određenje pojmova istine i pravednosti, koji se više ne mogu zasnivati putem konsenzusa. Time postmoderno znanje istančava senzibilnost za razlike i izoštrava sposobnost podnošenja onog inkomenzurabilnog. Istražuje se narav vladavine i sudstva, koji bi u svojoj pragmatici trebali biti vođeni idejom pravednosti. Pravednost i sloboda ne utemeljuju se pravno već diskurzivno, zbog čega sam diskurs postaje »normom« pravedne države. Glavna djela: Fenomenologija (La Phénoménologie, 1954), Diskurs, figura (Discours, Figure, 1971), Libidinalna ekonomija (Économie libidinale, 1974), Postmoderno stanje (La Condition postmoderne, 1979), Raskol (Le Différend, 1983), Postmoderna protumačena djeci (Le Postmoderne expliqué aux enfants, 1988), Malrauxov potpis (Signé Malraux, 1996).
