falsus procurator

falsus procurator [fa'lsus pro:ku:ra:'tor] (lat.), lažni zastupnik (opunomoćenik); osoba koja u određenom postupku zastupa neku stranku i to svojstvo dokazuje ispravom koja ga navodno ovlašćuje zastupati, premda u stvarnosti takvo ovlaštenje nema (npr. punomoć je krivotvorena, zastarjela ili zbog drugog razloga nevaljana). Ako se u postupku utvrdi da je netko lažni opunomoćenik, sud će ukinuti njegove procesne radnje, osim ako ih je stranka u međuvremenu odobrila.