ne-ja (njem. Nicht-Ich), u filozofiji, sve što je izvan ja, što se razlikuje od njega i što mu je suprotstavljeno, ali što unatoč tomu može biti »predmetom« mišljenja i jastvene konstitucije. Izraz potječe od J. G. Fichtea, koji, vraćajući se I. Kantu, u svojem shvaćanju transcendentalne filozofije i nauka o znanosti smatra da je nužna pretpostavka transcendentalne konstitucije upravo razlika između ja i ne-ja. Ta razlika nije dana u pojmovima nego u zoru koji nije empirijski, već je apriorni zor, u kojem upravo ja obavlja to suprotstavljanje. U tom smislu ne-ja nije ništa drugo nego puki poticaj samorefleksije i samoiskustva, tj. konstitucije svjesnoga samoidentiteta.
