struka(e): kemijsko inženjerstvo

omekšavala (plastifikatori), čvrste ili tekuće organske tvari koje se dodaju polimernim materijalima (pretežito plastomerima), lakovima, ljepilima, kaučuku i sl. radi poboljšanja njihove elastičnosti i žilavosti, posebice pri niskim temperaturama, te radi lakšeg tečenja taline i olakšavanja preradbenoga procesa, a obično im smanjuju i tvrdoću i stalnost oblika. Djelovanje im se temelji na slabljenju međumolekularnih sila, što povećava slobodni volumen i gibljivost makromolekula. Niskomolekularna omekšavala većinom su esteri dikarboksilnih kiselina (ftalne, adipinske, sebacinske, maleinske) ili fosforne kiseline, a najviše se rabi di(etilheksil)-ftalat (23% svih vrsta omekšavala). Polimerna omekšavala manje su hlapljiva pa se mogu dodavati i pri višim temperaturama, teže migriraju prema površini i ne prelaze na dodirne materijale. Među njima su najpoznatiji poliesteri na temelju adipinske i azelainske kiseline s glikolima, a služe kao omekšavala polimera za električne izolacije, dijelove automobila i namještaja, zidne tapete i dr. U primjeni je oko 300 vrsta omekšavala, od kojih se više od 80% rabi u proizvodnji omekšanog poli(vinil-klorida).

Citiranje:

omekšavala. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2024. Pristupljeno 2.11.2024. <https://www.enciklopedija.hr/clanak/omeksavala>.