Henrik II., engleski kralj (Le Mans, 5. III. 1133 – Chinon, 6. VII. 1189). Sin Matilde, kćeri Henrika I., i grofa Geoffroia od Anjoua, s nadimkom Plantagenêt, prvi vladar (od 1154) iz kuće Plantagenêt. U njegovoj su vlasti bile Engleska i Normandija, sjedinjena s pokrajinama Maine, Anjou i Touraine (koje je baštinio od oca) te s Akvitanijom, koju je stekao (1152) ženidbom s Eleonorom od Poitoua. Svoju je vlast u Engleskoj učvrstio preustrojem kraljevskog dvora (curia regis) i ograničavanjem vlasti baruna, a Clarendonskim konstitucijama (1164) znatno je ograničio sudbenu vlast crkve. Zbog toga je došao u sukob s canterburyjskim nadbiskupom Th. Becketom. Budući da je nadbiskupovo umorstvo (1170) dovedeno u vezu s njim, bio je prisiljen formalno povući konstitucije. Godine 1171. započeo je osvajanje Irske.