manija (grč. μανία: bjesnoća, ludilo).
1. Snažna neosnovana euforija s povećanom i neobuzdanom aktivnošću, govorljivošću, bijegom misli, neumornošću te gubitkom koncentracije. Jedna od krajnosti manično-depresivne psihoze, ali je prisutna i u drugim psihotičnim očitovanjima. – Manija kao sufiks u složenicama označava bolesnu težnju nezadrživih impulsa (npr. narkomanija).
2. Pretjerano oduševljenje za nešto, strastvena, neumjerena sklonost (manija nogometa, skupljanja nekih predmeta i sl.).
