Goursat [guʀsa'], Édouard, francuski matematičar (Lanzac, Lot, 21. V. 1858 – Pariz, 25. XI. 1936). Doktorirao je na Prirodoslovno-matematičkome fakultetu u Parizu 1881. Predavao je na Sveučilištu u Toulouseu (1881–85), École normale supérieure u Parizu (1885–97), Sveučilištu u Parizu (1897–1933), istodobno i na École normale supérieure Saint-Cloud (1910–31). Istaknuo se svojim radovima u infinitezimalnoj analizi, istraživao je funkcije kompleksne varijable, Abelove integrale i njihove primjene na rješavanje diferencijalnih jednadžbi. Po njem su nazvani Goursatov tetraedar (opis temeljnih područja grupe konačne refleksijske simetrije s četiri zrcala), Goursatova lema (teorem u teoriji grupa o podgrupama produkta dviju grupa) i Goursatov teorem (teorem u kompleksnoj analizi). Glavna djela: Teorija algebarskih funkcija i njihovih integrala (Théorie des fonctions algébriquesi et de leurs intégrales, 1895., s Paulom Appellom), Tečaj matematičke analize (Cours d’analyse mathématique, I–III, 1902–15), Predavanja o Pfaffovu problemu (Leçons sur le problème de Pfaff, 1922), Bäcklundov problem (Le Problème de Bäcklund, 1925), Predavanja o hipergeometrijskim nizovima i nekim srodnim funkcijama (Leçons sur les séries hypergéométriques et sur quelques fonctions qui sʼy rattachent, 1936). Bio je član francuske Akademije znanosti od 1919. Po njem je nazvan planetoid (23777 Goursat).
