TRAŽI DALJE:
STRUKE:

jedrenjak

ilustracija
JEDRENJAK, 1. križnjak, 2. bark, 3. goleta, 4. bark-škuna, 5. barkantina, 6. škuna-bark, 7. brik, 8. škuna, 9. trabakul, 10. pelig, 11. bracera, 12. leut
ilustracija1ilustracija2ilustracija3

jedrenjak, brod s jedrima koji se pokreće iskorištavanjem energije vjetra. U novije doba redovito ima i motor, a razlikuje se motorni jedrenjak, koji se jedrima služi samo pri povoljnu vjetru, te jedrenjak s pomoćnim motorom, kojemu su jedra glavno pogonsko sredstvo. Iako su se brodovi i ranije opremali jedrima, razdoblje pravih jedrenjaka započelo je početkom srednjega vijeka, a trajalo do početka XX. st. (→ brod). Danas su se jedrenjaci održali kao školski brodovi ratnih mornarica ili kao jahte za krstarenje, a grade se i razmjerno veliki putnički brodovi za kružna putovanja opremljeni jedrima za pomoćni pogon.

Jedrenjaci se razlikuju prema broju jarbola i obliku jedara (→ jedro; jedrilica). Križnjak ili nava ima tri do pet jarbola s križnim jedrima, a na krmenome jarbolu i jedno sošno jedro. Brik je križnjak s dvama jarbolima, a bark se od križnjaka razlikuje prema krmenomu jarbolu na kojem se razapinje samo sošno jedro s trokutnim jedrom (vrškom) iznad njega. Bark s dvama jarbolima zove se škuna. Goleta ima na svim jarbolima uzdužna jedra, a može imati i do sedam jarbola. Postoje i jedrenjaci s različitim kombinacijama uzdužnih i poprečnih jedara. Križna goleta na svim jarbolima ima sošna jedra, a na dvama ili trima jarbolima i križna jedra iznad njih. Škuna-bark ima četiri do pet jarbola, od kojih pramčani jarbol ima križna jedra, a ostali imaju sošna jedra i vrške. Bark-škuna ima tri jarbola. Na pramčanome su jarbolu razapeta križna jedra, a uz njih i široka sošnjača, na gl. jarbolu ima dva do tri križna jedra, a ispod njih sošna, dok krmeni jarbol ima samo sošnjaču i vršku. Barkantina (bark-beštija) ima tri jarbola sa sošnim jedrima i vrškama, ali su na pramčanome, mjesto vrške, križna jedra.

Prvi jedrenjaci pojavili su se u doba križarskih ratova. Imali su okrugao brodski trup, visoke bokove, veću nosivost i bolja pomorska svojstva za plovidbu na otvorenome moru od dotadašnjih brodova pretežito na vesla. Najpoznatiji jedrenjak u XI. st. bila je nava, a između XII. i XVI. st. to su bile karaka i karavela. Jedrenjaci su imali 2 do 3 jarbola s križnim jedrima, a na krmenom jarbolu latinsko jedro. Nosivost im je bila do 1500 t, postizali su brzinu i do 10 čvorova, a radi zaštite bili su naoružani topovima. Od XVI. st. počeli su se razvijati posebni tipovi ratnih brodova jedrenjaka. Od sred. XVIII. st. na jedrenjacima se primjenjivala prečka, čime je dobivena pravilnija raspodjela pritiska vjetra duž broda i olakšano manevriranje. Latinsko jedro na krmenom jarbolu zamjenjivalo se većim sošnim jedrom koje je olakšalo jedrenje uz vjetar i smanjilo zanošenje broda. Najveći su razvoj jedrenjaci doživjeli u XIX. st. Gradili su se sve veći i brži jedrenjaci, a vrhunac je dostignut gradnjom klipera, najsavršenijeg i najbržega tipa jedrenjaka. Sredinom XIX. st. počela je gradnja kompozitnih jedrenjaka (željezni kostur, drvena oplata), a zatim željeznih i čeličnih, koji su bili jeftiniji, sigurniji od požara i mogli su imati veću duljinu. Uvođenjem parnoga pogona i otvaranjem Sueskoga kanala naglo se, potkraj XIX. i u početku XX. st. smanjila važnost jedrenjaka. Gradnja jedrenjaka na hrvatskoj obali Jadrana ima dugu tradiciju. Posebno je značajno razdoblje procvata dubrovačke brodogradnje u XVI. st., kada su se njegovi jedrenjaci, u prvom redu karake, ali i nave, galijuni, koke i karakuni ubrajali među najbolje i najveće na svijetu. U XVIII. st. bio je poznat i dubrovački brik. U XIX. st. na hrvatskoj su se obali od većih jedrenjaka gradili brikovi, barkovi i nave, a od manjih, obalnih jedrenjaka trabakul, pelig, bracera i leut. Trabakul je jedrenjak s dvama jarbolima i s dvama oglavnima jedrima. Pelig ima dva jarbola, od kojih je pramčani s oglavnim jedrom, a krmeni sa sošnim. Bracera je manji brod s jednim, a gdjekad i dvama jarbolima te s oglavnim jedrom i prečkom. Leut je obalna brodica s jednim jarbolom i latinskim jedrom.

Citiranje:
jedrenjak. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020. Pristupljeno 9. 7. 2020. <http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28915>.