Leisegang [lại'zəgaŋ], Hans, njemački filozof (Bad Blankenburg, 13. III. 1890 – Berlin, 5. IV. 1951). Bio je profesor u Leipzigu od 1920., u Jeni 1930–34. te u Berlinu od 1948. Zatvaran zbog oporbenoga stava prema nacionalsocijalizmu. Istražujući religiju, posebno helenističku, Leisegang je spoznao da Grci zbog »tipoloških razlika« u oblicima mišljenja nikada nisu shvatili orijentalne poglede na svijet, već su ih prilagodili svojima. Postoje različita tipična, samostalna, vlastitim koordinatama određena mišljenja, međusobno nepovezana. Leisegang se protivi svakom tumačenju i objašnjavanju jedne filozofije drugom, već se zauzima da se svaka filozofija tumači njom samom (ni Aristotel nije shvatio Platona). Glavna djela: Grčka filozofija od Talesa do Platona (Griechische Philosophie von Tales bis Platon, 1922), Helenistička filozofija (Hellenistische Philosophie, 1923), Gnoza (Die Gnosis, 1924), Oblici mišljenja (Denkformen, 1928), Hegel, Marx, Kierkegaard (1948).
