Baire [bε:ʀ], René, francuski matematičar (Pariz, 21. I. 1874 – Chambéry, 5. VII. 1932). Doktorirao (1899) na École normale supérieure. Radio kao gimnazijski profesor, potom na sveučilištima u Montpellieru (1901–05) i Dijonu (1905–25). S Émileom Borelom, Henrijem Lebesgueom i Julesom Henrijem Poincaréom zasnovao modernu teoriju funkcija realne varijable. Najvažnija djela: Teorija iracionalnih brojeva, limesa i neprekidnosti (Théorie des nombres irrationnels, des limites et de la continuité, 1905) i Predavanja o općim teorijama analize (Leçons sur les théories générales de lʼanalyse, I–II, 1907–08). Po njem su nazvani Baireove funkcije, Baireov prostor, Baireov teorem o kategorijama i dr. Bio je član francuske Akademije znanosti (od 1922).