balzami (grč. βάλσαμον, iz semitskoga), tvari što ih izlučuju neke drvenaste biljke spontano ili kad su ozlijeđene; sastoje se uglavnom od smolastih tvari (→ smole) otopljenih u hlapljivim uljima te od terpentina, aromatskih kiselina (benzojeve, cimetne) i njihovih estera. Dobivaju se zarezivanjem, tiskanjem ili iskuhavanjem kore ili drva. Redovito su gusti, polutekući i ugodna mirisa; na zraku se skrutnu i postaju slični smoli. Tope se u alkoholu i eteru, netopljivi su u vodi. Upotrebljavaju se u tehnici, medicini, farmaciji i parfimeriji (peru-balzam, tolu-balzam, kopaiva-balzam, stiraks, kanadski balzam).