subjektna konjugacija, u lingvistici, termin za skupinu glagolskih oblika u jezicima koji razlikuju različite lične afikse na glagolu ovisno o statusu subjekta i objekta u rečenici. Primjerice, u madžarskom glagol stoji u subjektnoj konjugaciji ako je neprelazan, ili ako ima neodređen objekt, dok u objektnoj konjugaciji stoji ako ima određeni objekt. Tako u madžarskom glagol írni »pisati« stoji u objektnoj konjugaciji u rečenici írok egy levelet »pišem (jedno) pismo« (levél »pismo« u toj je rečenici neodređena imenica, koja stoji uz neodređeni član egy); s druge strane, u rečenici írom a levelet »pišem (to) pismo« glagol írni stoji u određenoj konjugaciji, a uz njegov objekt stoji određeni član a. U drugom smislu termin subjektivna konjugacija odnosi se na skup glagolskih afiksa koji izražavaju lice subjekta, za razliku od lica objekta, u jezicima s polipersonalnim glagolom, tj. glagolom koji izražava kategoriju lica za više gramatičkih relacija u rečenici (npr. baskijski, gruzijski i dr.).
