struka(e): lingvistika i filologija

langue d’oc (franc. izgovor [lᾶg dɔ'k]) (okcitanski oc: da < lat. hoc: to), francuski naziv za okcitanski jezik ([staro]provansalski), a taj je naziv posvjedočen već potkraj XIII. i početkom XIV. st. (lenga d’oc), prema karakterističnoj potvrdnoj čestici (oc), za razliku od (staro)francuskoga (langue d’oïl) te talijanskoga (lingua di si) i španjolskoga. Iz potvrdne čestice oc već su u XIV. st. bili izvedeni latinski nazivi occitanus: okcitanski i Occitania: Okcitanija, koji su bili obnovljeni u XIX. st. (okcitanski occitàn, Occitanὶa, francuski Occitanie). Od imena jezika nastalo je i ime središnje južnofrancuske pokrajine Languedoc, a njezini se govori označuju imenom langdočki (francuski languedocien).

Citiranje:

langue d’oc. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2024. Pristupljeno 28.5.2024. <https://www.enciklopedija.hr/clanak/langue-doc>.