termoelektronska emisija

termoelektronska emisija, emisija elektrona iz metala, uz ionizaciju atoma, uzrokovana dotokom toplinske energije. Vanjski elektroni u metalima slabo su vezani, što je uzrok dobre električne provodnosti metala. Energetski gledano, ti se elektroni nalaze u tzv. vodljivoj vrpci (slobodni elektroni). Njihova energija vezanja varira od približno 1,5 eV do približno 6 eV, ovisno o metalu. U termički izazvanim sudarima neki od tih elektrona dobivaju energiju dovoljnu za oslobađanje iz metala. Njihov broj ovisi uglavnom o temperaturi. Na temperaturama ispod tališta (oko 1000 K) metal može napustiti samo mali dio slobodnih elektrona, tj. oni koji imaju dovoljnu kinetičku energiju da ih periodički potencijal kristalne rešetke ne može zadržati. Za njih vrijedi Richardson-Dushmanova jednadžba (→ richardson, owen willans) o ravnotežnoj struji elektrona (struja zasićenja). Termoelektronska emisija važna je u elektronici za konstrukciju (npr. katodnih cijevi u rendgenskim aparatima). Za povećanje emisije smanjenjem izlaznoga rada, katode se prevlače slojem barijeva ili stroncijeva oksida; na približno 1000 K ti oksidi imaju izlazni rad oko 1,3 eV, što je manje od izlaznoga rada većine čistih metala ili slitina, a istodobno su dobri električni vodiči. Termoelektronskom emisijom može se postići gustoća električne struje od nekoliko ampera po četvornom centimetru katode, makar se u praksi rabi struja manja od 0,2 A/cm², jer se kod većih struja oksidni sloj brzo troši. (→ elektronska cijev; katoda; klistron)

termoelektronska emisija. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2018. Pristupljeno 19.10.2018. <http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=60957>.