struka(e): strane riječi | filozofija | matematika

disjunkcija (lat. disiunctio).

1. Razdvajanje, razdruživanje, razlučivanje; protivnost, suprotnost, isključivanje. Disjunktivan, rastavni, koji sadrži dvije mogućnosti što jedna drugu isključuju, suprotan.

2. U logici, odnos članova iskaza u disjunktivnome sudu. Disjunktivni sud ide među hipotetičke sudove (u širem smislu). Postoji više članova iskaza (izričaja) za koje se u slučaju isključujuće disjunkcije samo tvrdi da je jedan od njih istinit, a svi su ostali neistiniti (»ili-ili«). Članovi iskaza ne mogu biti ni svi istiniti ni svi skupa neistiniti, nego je samo jedan od njih nužno istinit. U slučaju neisključujuće disjunkcije (koja se naziva i adjunkcija) samo se tvrdi da je najmanje jedan od članova iskaza istinit, a da se ne navodi koji (»ili«). Svi članovi iskaza mogu biti istiniti, ali svi skupa ne mogu biti neistiniti. (→ disjunktivni sud)

3. U matematici, logička operacija koja uređenomu paru matematičkih izjava A ∨ B (A ili B) pridružuje neistinitu matematičku izjavu samo u slučaju kada su obje izjave lažne.

Tablica istinitosti:

A B A ∨ B

Citiranje:

disjunkcija. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2024. Pristupljeno 17.4.2024. <https://www.enciklopedija.hr/clanak/disjunkcija>.