struka(e): biologija
ilustracija
MITOHONDRIJI, shema građe mitohondrija – 1. vanjska membrana, 2. unutrašnja membrana, 3. mitohondrijska DNA, 4. granuli u matriksu, 5. međumembranski prostor, 6. ribosomi, 7. matriks, 8. elementarne čestice
ilustracija
MITOHONDRIJI, mitohondriji (M) iz meristemske stanice korijena graška, Pisum (povećano 36 000 puta)

mitohondriji (grč. μίτος: mit + χόνδρος: zrno), organeli eukariotskih stanica u kojima se odvija aerobna respiracija i sinteza adenozin-trifosfata (ATP). Izgledaju poput izduženih tjelešaca promjera oko 0,5 μm, a duljine nekoliko mikrometara. Omeđeni su dvjema membranama, koje čine ovojnicu. Vanjska je membrana propusnija od unutarnje, kojoj je površina znatno povećana naborima što ulaze u unutrašnjost mitohondrija – matriks ili matičnicu. Unutarnja membrana i matriks obiluju enzimima koji su odgovorni za metaboličke procese što se zbivaju u mitohondrijima (citratni ciklus i oksidativna fosforilacija). U matriksu se nalazi kružna molekula DNA te mnogobrojni ribosomi. Mitohondrijska DNA sadrži gene koji kodiraju dio mitohondrijskih proteina. Mnoge proteine, kodirane genima stanične jezgre, mitohondriji dobivaju iz citoplazme pa su, unatoč vlastitim genima, ovisni o stanici. Genetički zapis mitohondrija ne podudara se posve s univerzalnim genskim kodom (primjerice, kodon AUA koji se u univerzalnom genetičkom kodu prevodi u aminokiselinu izoleucin, u mitohondriju sisavca prevodi se u aminokiselinu metionin).

Mitohondriji su u velikom broju prisutni posebno u metabolički aktivnim stanicama (mišićne i žljezdane stanice, stanice koje se pokreću i dr.), kojima je potrebno mnogo energije. Oksidacijsko-redukcijskim reakcijama što se zbivaju u mitohondrijima oslobađa se energija iz organskih molekula dobivenih probavom hrane. Ta energija omogućuje fosforilaciju adenozin-difosfata (ADP) i sintezu ATP, koji je izvor energije za metaboličke procese (→ metabolizam). Mitohondriji se razmnožavaju diobom (autoreduplikativni organeli). Njihova evolucija objašnjava se endosimbiotskom teorijom, prema kojoj su se mitohondriji razvili od samostalnih aerobnih prokariotskih organizama koji su stupili u simbiozu s primitivnim pretečama eukariotskih stanica.

Citiranje:

mitohondriji. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2013. – 2024. Pristupljeno 7.10.2024. <https://www.enciklopedija.hr/clanak/mitohondriji>.